Srpska fantazija: Rad na kruzeru - Ruta je određena

I polecemo...Ruta je određena. Beograd - Frankfurt - Miami.

Imam 25 godina, prvi put treba da letim avionom, prvi put na aerodromu. Karta je rezervisana, sve što treba da uradim jeste da pokazem svoj pasoš, i to je to. Koliko god naš aerodrom Nikola Tesla bio mali i bedan, zbunio sam se, Nisam baš znao kako funkcioniše procedura sa prtljagom, niti kuda treba da prođem, ali srećom išao sam sa jednim momkom iz Beograda koji je već imao neko iskustvo.

Srpska fantazija: Rad Na Cruiseru

Već dugo vremena se premišljam da napišem jedan veoma iskren "članak" o radu na kruzeru, ali nikako da se nakanim. Kad ono međutim, danas, iz meni ne poznatih razloga to ću stvarno i uraditi. Zbog čega? Pa uglavnom mi je dosadno, i želim da podelim to iskustvo sa vama, običnim smrtnicima. Šalim se, naravno. Želim da vam opišem ovo iskustvo, da vas motivišem/demotivišem da odete/ne odete :)
Priča ima klasičan uvod, dobar momak iz Srbije koji nema para, a hteo bi nesto da zaradi.

Slobodno pisanje, odlican alat

Jesen je stigla u svojim sivim kočijama ili "evo već nekoliko minuta razmisljam kako da pocnem ovaj tekst", neretko su počeci sastava jedanaesto godišnjaka, ali bogami i dvadesetsedmogodišnjaka i starijih. Zbog čega je to tako? Kao da svi imaju neki šablon po kome razmišljaju usađen negde u mozgu?Izgleda da ga zaista imaju. Možda se to usađuje u mozak odmah posle rođenja ili je čak još konspirativnije!

Now back to reallity...Mislim da je presudan faktor ovog jada školstvo i roditelji, koji su doprineli pogrešnom pristupu razmišljanja. Naime, mozak ima neki prostor na kojem funkcioniše, koji je utaban i rasvetljen, te on ne zna za dalje. Mozak jednostavno dođe do ograde tog prostora, stane i zbuni se,ne ume. Njemu je potreban neko ko će da ga uputi na koji način to sam da uradi.

Želeo sam to da saznam, želeo sam to da naučim.krenuo sam da pratim (ne u smislu da ih uhodim) neke ljude to znaju, čitao šta pišu i izgleda saznao.

Jedan od načina jeste slobodno pisanje. Na moju žalost malo kasnije sam saznao za ovu metodu,ali opet nikad nije kasno. Čim sam shvatio o čemu je ovde reč, osećao sam da mi je dužnost da ovo podelim sa ljudima!

 Marihuana. Legalizacija ili satanizacija?

Daću sve od sebe da ovu krajnje prostu priču, koja je pod uticajem kojekakvih ljudi postala veoma složena, objasnim u veoma sažetom tekstu.

Pre nego što se direktno dotaknem teme želeo bih da napišem par rečenica, kako bi neki možda ljudi eventualno pokušali da me shvate. Naime, ljudska svest kao i ljudsko razmišljanje je poput plastelina, ili još bolje, poput gline. Glina se oblikuje na razlišite načine, uzmete je u ruke, valjate je, šarate drvcetom, ili kako god. Rezultat je isti. Vi taj koji nešto pravi, vi ste taj koji oblikuje. Kada se osuši, ona prima oblik, steže se i postaje čvrsta ,po nekim možda i nepromenljiva.

Međutim da li je to što ste napravili trajno, nepromenljivo? Uzmite čekić, udarite po figuri koju ste naprvili, slomiće se u komadiće. Utopite je u vodu, raspašće se, deformisati. Možete je doraditi,farbati, jednom rečju može se menjati.

Tako je i sa ljudskim shvatanjima, sa ljudskim razmišljanjem. Ako mu je neko rekao,ako je neko uticao na njega on će to prihvatiti, ali to ne znači da je to ispravno i da se ne može promeneniti.

Eto upravo ovo je urađeno sa marihuanom. Većina,ili jačina, je rekla da je loše. Ovaj deo je rekao drugima da kažu NE marihuani!